НОВОСАЂАНИ ДЕЦЕНИЈАМА ИМАЛИ ГРАДСКИ ДЕРБИ

Када су пре нешто више од 100 година прве фудбалске лопте стигле у Нови Сад, нико није могао да претпостави да ће „шорлоптање“, како су Новосађани називали фудбал, постати најпопуларнији спорт у граду. Између два светска рата постојао је јак ривалитет између НАК-а и Војводине, па се знало у које кафане смеју да уђу жути, у које црвено-бели, а забележено је да су и свадбе пропадале ако би млада и младожења долазили из породица које су навијале за различите тимове.


Према историјским изворима, прву фудбалску лопту у град су 1902. године донели Еуген Шозбергер и Јанко Травањ пошто су је у Прагу купили за три круне и шездесет филера. Те године српски студенти из Прага су основали и први клуб, али је он брзо угашен, а то су, такође безуспешно, покушали и ђаци Велике српске православне гимназије.

- Први фудбалски клуб који је опстао основан је 1909. године као УТК или Друштво новосадских гимнастичара, а годину дана касније основан је и НАК, односно Новосадски атлетски клуб. Све ове клубове, наводе хроничари, оснивали су Мађари, али су, како показују извештаји са утакмица, у њима играли и Срби - прича спортски новинар Милорад Гавриловић.

У то време утакмице су се играле без посебног система такмичења. Како је забележено, прва међународна утакмица у граду одиграна је на велодрому бициклистичког клуба, на месту данашњег Градског стадиона, а играли су НАК и београдски БСК, клубови који ће се у Краљевини Југославији често борити за шампионску титулу. Тих година ће у Новом Саду често гостовати српски клубови из Београда, што је био повод и чак за сукобе са полицијом.

- Колико из потребе да оснују српски клуб, а колико из љубави према фудбалу, новосадски Срби ће основати и први српски фудбалски клуб - Војводину. Мада се сматрало да је Војводина основана почетком марта 1914. године, истражујући историјат клуба, открили смо да је клуб настао још 1912. године, при чему је тада у Новом Саду гостовала и прашка Славија, од које ће Војводина преузети боје дресова. Ипак, најчешће се тврди да је Војводина основана дан пред утакмицу са Шајкашом у Ковиљу 6. марта 1914. године - прича Гавриловић.

Око ФК Војводине пред сам почетак Првог светског рата окупила се углавном младеж Подбаре и Салајке. Војводина онда није имала свој терен па се тренирало на пољанчету „Четири крајцаре“ на крају данашње Шумадијске улице.
Током рата је сва спортска активност замрла, али већ 1919. године сви клубови су обновљени - прво НАК и Војводина, а потом и јеврејски клуб Јуда Макаби. Играчи Војводине су 1920. године добили и боје када се др Урош Чаковец вратио из Прага и донео комплет гарнитуру дресова за клуб. Дресови су били црвено-бели са плавом звездом и изгледали су исто ко дресови прашке Славије.

Између два светска рата у Новом Саду је постојало око 10 фудбалских клубова, мада ће главну реч водити Војводина и НАК, као најљући ривали. Тимови жутих и црвено-белих први пут су се сукобили 22. јуна 1919. године, а Војводина је славила са 1:0. Ривалитет ова два клуба био је велик, тако да је сваки њихов сусрет значио много више од фудбалске игре и чести су били инциденти између присталица ова два клуба. Хроничари бележе да су постојале друштвене границе између присталица два клуба - кафане су се делиле на жуте и црвено-беле. Зборно место навијача НАК-а била је кафана „Код Мароша“, на раскрсници Браће Рибникар и Футошке улице, а Војводине у кафани „Љубојевића“ у Змај Јовиној улици. Било је и забележених случајева да су чак и женидбе пропадале ако би којим случајем млада и младожења долазили из породица које су навијале за различите тимове. Укупно, већи успех бар у домаћем првенству је показао НАК, који је сезону 1936. године завршио на трећем месту.

- Ривалитет између ова два клуба је био велик и данас тешко да Новосађани могу то да разумеју. После Другог светског рата у највишем рангу углавном је играла само Војводина, а једино јој је донекле близу био Нови Сад. Градски дерби више не постоји, а последњи такав одржан је 1986. године када су у другој лиги заједно играли Војводина и Нови Сад. Међутим, то није никада било као на нивоу окршаја Војводине и НАК-а - прича Милорад Гавриловић.

ФК Војводина је заједно са Јуда Макабијем 1924. године саградила стадион на месту где се и данас налази. Прва ноћна утакмица у Новом Саду одиграна је 1933. године против Олимпика из Египта. Осветљење је било постављено на бандере дуж игралишта, а Војводина је победила са 4:2.

Мада се фудбал у Новом Саду углавном врти око Војводине, која је ипак привукла и највећи број присталица, у граду су се развијали клубови који су тек нешто млађи од Војводине. Првенствено треба споменути, други по јачини новосадски клуб ФК Нови Сад. Овај клуб вуче корене из Спортског клуба „Трговачки“ из 1921. године и ФК Раднички, основаног 1925. године, од којег ће и наследити стадион током спајања 1966. године, као и ФК Јединство (Еђшег) са којим ће се спојити 1956. године.

Пре Другог светског рата у Новом Саду је основана и Славија на Сајалци, као и Кабел који и данас постоји, при чему се такмиче у нижим лигама. У Новом Саду данас играју и други клубови попут Младости, Индекса, Пролетера, Борца, Црвене звезде или Железничара.
- Нови Сад је фудбалски град. Када се говори о фудбалу у Новом Саду, углавном се прича о Војводини, наравно и са пуно разлога. Ето, Воша једина у земљи има центар као што је „Вујадин Бошков“. Мада последњих година нема публике на стадионима, довољно је видети број клубова који постоји и то не само оних који играју у нижим лигама, него и оних који играју мали фудбал да јасно говори да се у Новом Саду и те како после сто година и даље игра „шорлоптање“ - каже Гавриловић.

Црњански играо за УТК
- Током боравка у Новом Саду чак је и чувени писац Милош Црњански играо за УТК, али је након једне утакмице у Београду напустио клуб и остао у Србији - прича спортски новинар Милорад Гавриловић.