Црни облаци надвили су се ове јесени над новосадском Детелинаром. Шеснаесто место на табели и само 14 бодова наговештавају неизвесну борбу за опстанак. Играли су жути са пуно осцилација, од сјаја до очаја. Борбеношћу и залагањем одскакао је Милорад Балабановић (22). Одиграо је 14 мечева без осцилација, постигао гол у Ужицу и давао пример саиграчима како се бори за клупске боје, па не чуди што су на адресу неуморног везисте стигле понуде других клубова.
– Нови Сад по играчком кадру вреди пуно више од пласмана, спада међу осам најбољих клубова. Једној од најслабијих сезона кумовале су повреде и касни долазак појачања. Долазак тренера Богдана Корака тргао нас је из летаргије, направили смо велико изненађење тројком на Бановом брду. Елиминацијом Крагујевчана у Купу и победама над Банатом (2:0) и Радничким из Нове Пазове кренули смо ка средини табеле. Међутим, како је првенство одмицало, због неприпремљености појединих играча, сустигао нас је умор. Нисмо пружили ни 50 посто реалних могућности – каже Балабановић, и наставља:
- Дете сам Новог Сада, прошао сам све селекције. Највише ми је у досадашњој каријери помогло каљење у бојбођанском лигашу Црвеној Звезди и трећелигашима Металцу и Палићу. Позив тадашњег тренера канаринаца Говедарице стигао је као награда за уложен труд и игре које сам пружао. Постао сам стандардни код тренера Илића, а потом и код Корака, мада знам да сам морао и могао боље.
За неуморног везисту пред зимски прелазни рок је велика дилема остати или отићи.
- Нећу да кријем, имам неколико понуда наших суперлигаша и прволигаша, као и клубова из иностранства. Уговор са Новим Садом веже ме још годину и по дана. Радо бих се окушао у другој средини, наравно, ако би то задовољило све заинтересоване стране. Ако останем трудићу се максимално да са играчима изборимо опстанак у лиги - истакао је Балабановић
Фото:Ф.Бакић
