Чињеница да није одиграо ниједан такмичарски меч у „плаво- жутом“ дресу, јер није регистрован, не ремети му планове у којима не постоји ставка „повратак на нови континент“. Наступао је у пријатељским дуелима, најредовнији је на тренинзима, живи у стану на стадиону са још неколико саиграча и оцена стручњака је да је много напредовао, па се очекује да ће бити лиценциран и дебитовати на пролеће.
- Фудбал је мој живот, Нови Сад мој град и клуб, а Детелинара крај који не бих мењао - каже Хаубус. - Овде сам код куће. Одрастао сам уз „бубамару“, од четврте године тренирам, завршио сам академију „Душан Пураћ“ у Сиднеју, наступао за премијер лигаше Менли Јунајтед и Гледсвил Хорнсби. Остварио сам сан да дођем у Европу и наравно да желим да играм.
Младић из Сиднеја, пореклом Немац, не крије да га вуку корени и да би волео да покуша и у Бундеслиги, али за то, истиче, има још времена. Завршио је гимназију и уместо студија себи дао две године слободно да се опроба као фудбалер. У Новом Саду стекао је много пријатаља, иако не излази по клубовима и кафићима, а међу саиграчима је омиљен, јер је велики борац и дисциплинован играч. У џепу од капута носи српско-енглески речник и за кратко време научио је основну комуникацију на нашем језику. Најбољи другари су му, као истиче, Марко, Зоран, Дарко, Филип, Урош, Ненад, Стојан, Вукашин...
- Не знам да причам, али знам да се снађем. Много је тежак српски језик за учење, али ја имам пријатеље који сви причају енглески, тако да немам проблем и сваки дан научим нешто ново. Због тога и пожртвовања у игри зову ме „Тру Сербиан” (прави Србин) а надимку је допринео и податак да обожавам пасуљ с коленицом и пуњене паприке. Храна је овде одлична, људи су љубазни, предусретљиви, насмејани, радо излазе у сусрет. Много сам заволео Србију и желим да останем - закључио је Хаубус.
ОВДЕ ЛЕПШИ ФУДБАЛ
На основу искуства у Аустралији и фудбалске јесени на Детелинари, Хаубус истиче да се у Србији игра лепши фудбал.
- Има више маште, креације, није све круто да мора по цртежу. Тренинзи су садржајнији, занимљивији, даје се могућност да поред обавезног дела има слободе за дриблинг, потез, виц на терену. Такође, навијачи су сјајни, мада нема много публике на стадионима. Момци из „Кориде“, навијачи Новог Сада су увек уз клуб и на пријатељским мечевима и много значи њихова подршка - каже Хаубус.
