ДАВОР МАГОЧ: Инжењерска диплома за понос

Можда сам због губитка оца раније сазрео од своје генерација и могуће је да сам још тада знао шта хоћу – каже првотимац РФК Нови Сад.

Професионални спортисти су по неписаном правилу јаке и инспиративне личности, узор млађим генерацијама. До успеха се не долази лако и преко ноћи, а прича о стубу одбране у екипи Новог Сада Давору Магочу то само потврђује.


- Рођен сам у Вуковару 1986. године, у петој година остао сам без оца, па смо мајка, старија сестра и ја остали без главног ослонца. Али, и поред те породичне трагедије живот нас је терао напред. У својој десетој години одлучио сам да кренем пут Новог Сада у намери да наставим да идем у школу и да се озбиљно посветим фудбалу. Можда сам због губитка оца раније сазрео од своје генерација и могуће је да сам још тада знао шта хоћу. Први кораке начинио сам у Школи фудбала РМР Војводина код проф. др Радивоја Мике Радосава, где ми је први тренер био Зоран Грујић, коме дугујем велику захвалност што ме је увео у живот и спорт. Много је учинио да се снађем у великом граду и да ме усмери на добар пут. Са ове временске дистанце тврдим да сам доласком у Нови Сад повукао прави потез - прича Давор.

Пут од великог талента, преко доказивања и сазревања у прволигашког фудбалера није био ни мало лак.

- Морао сам много чега да се одрекнем у животу, почев од посебног режима живота у најлуђим година, убрзног сазревања, до жртвовања сваког слободног тренутка у корист фудбала. Прошао сам комплетну омладинску школу Војводине, једну од најбољих у земљи и окружењу, радио са бројним тренерима, што је учинило да завредним позив селектора кадетске репрезентације Србије и Црне Горе Милана Мартаћа. Била је то сјајна генерација, предвођена Бабовићем, Смиљанићем и Вукчевићем.У првом тиму црвено -белих сам дебитовао у сезони 2004/05. код садашњег тренера Новог Сада Јосифа Илића, као резерва на дербију са Звездом, а прве минуте у вољеном дресу одиграо сам у наредном колу против Радничког у Обреновцу. Осећај је био заиста невероватан. На крају сезоне, због јаке конкуренције, отишао сам у ЧСК Пивару и тамо остао три године.Доживео сам у Челереву пуну играчку афирмацију и касније се опробао и у иностранству.

У Мађарској и Шведској су пружао веома квалитетне партије.

- Из Челарева пут ме је одвео у мађарски Хонвед где сам заиста играо добро, а самном су тада били Срби Арсенићевић и Симић. Тешка повреда омела ме је те сезоне да се у потпуности искажем, али је зато друга била сјајана освојили смо Куп Мађарске. На крају сезоне стигла је примамљива победа шведског Вармланда коју нисам могао да одбијем. Стил живота Скадинаваца је за нас веома необичан, али у сваком случају била је то лепа епизода мог живота.

Откуд Давор Магоч у редовима канаринаца?

- Када сам чуо за пројекат који је нова управа клуба са Детелинаре саопштила, као и чињеница да је за тренера изабран Јосиф Илић учинили су да се придружим јату канаринаца. Сви у клубу су ме прихватили веома лепо, комуникација међу играчима, од којих сам до тада једино познавао Миловца и Кавчића, је на заиста високом нивоу и само је требало време да се уклопимо у систем тренера Илића па да Нови Сад игра и лепо и успешно. Уосталом, о томе сведоче досадашње наше партије.

Шта радиш у слободно време?

- Бављење фудбалом донело ми је много тога лепог и поред чињенице да ми је прилично тога и ускратио. Спортски живот ме је начинио одговориности и дисциплини. Помогао ми је да сазрним пре својих вршњака, држао ме подаље од бројних порока. По природи сам борац, како на терену тако и ван њега. Оно мало слободног времена које имам проводим у читању, а како године пролазе све ређе излазим до ситних сати. Победе и титуле свакако су сврха спорта, а било их је доста у млађим категоријама и у сениорској конкуренцији. Сасвим сам задовољан досадашњом каријером - истакао је 25- годишњи фино васпитани младић, кога живот није мазио, а он никада одустајао у намери да стаса у ваљаног човека и доброг фудбалера.


Књига и лопта

Без обзира што му је фудбал изузетна љубав, Давор је још као дечак наумио да књигу не одваја од лопте.Завршио је економску школу у Новом Саду, затим уписао студије и у року дипломирао на Факултету техничких наука - смер индустријски менаџмент. Са поносом може да се подичи звањем дипломираног инжењера у менаџменту. Истиче да велику захвалност за факултетску диплому дугује професорима и наставном кадру ФТН-а, на челу са деканом др Илијом Ћосићем, који су га подржавали и храбрили да уз фудбал заврши и факултет.

извор:dnevnik.rs srpskifudbal.rs